Kako da promenim sve? Ili makar vratim sve na staro i pronadjem sebe, da pronadjem onu osobu kakva želim ponovo da budem? Onu osobu koja mi silno nedostaje? Onu osobu koja je umela da uživa u životu, i u jedva izdvojenim u noći trenucima za sebe, trenucima samoće, u kojima je bilo svega osim samoće, trenucima u kojima su nastajale sve one meni tako drage pesme, priče, snovi... Gde li je sada ona? Ne znam! Kada je nestala i sa sobom odnela snove, inspiraciju i sjaj u očima? Ne znam! Na njeno mesto došla je sasvim nezasluženo ova osoba u kojoj ja ne vidim sebe ni svoju sreću. I najviše me brine hoće li se ona ikada vratiti?
ne bih da te obeshrabrujem, ali i mene je tako nesto "puklo" pre 3-4 godine... od tada su retki trenuci u kojima ja napishem neshto... tada sam se okrenuo malo vise muzici nego pisanoj reci... :) a glavni razlog je to sto sam poceo da budem vise srecan :) ali, ponavljam - ne zelim da te obeshrabrujem, pokusaj da nadjes resenje za tvoju 'blokadu' ;) ja mogu samo da pokusam da pomognem :)
Vidis cak i u takvim trenucima mogu i imam o cemu da pisem! I eto objavila sam svoju najnoviju pesmu na svom blogu, po prvi put! Veruj mi, nije mi pisanje uopste toliki problem!
naravno, uz malo maste covek u svakom trenutku ima o cemu da pishe. ipak je moj "slucaj" drugaciji od tvog :) ali... onda ne znam kako da ti pomognem da "je" nadjes... :)
Gimnazijalka sam, može se reci tipična, a opet...Pišem prozu, i pesme, oduvek živim u nekom svom svetu, svetu u kome verujem u ljubav izmedju ostalog! Voleti... Da, ja sam ta koja voli, nespretno, istina je, ali volim! Porodicu i prijatelje, prvenstveno i najviše! Volim vaaas! Ja sam ona koja stalno nešto sanja, i obožava da sanja, čak i budna sanja, ona koja razgovara sama sa sobom, povremeno, čisto da prekinem tišinu, ona koja skuplja kučiće, mačiće, tu po kraju, koja je u stanju da pokupi i neznanca pod kišobran, a bilo je vedro nebo, jedina koja šeta osmeh po izuzetno tmurnom danu! I da, ja sam ona koja uprkos upali grla dve uzastopne večeri peva u najveće na koncertu V. Georgieva. Da, da, to sam ja! Možda sam se malo promenila! Sada znam da život nije crno-beli film. Postoje nijanse. Uvek su postojale. Ali istina je da se neke stvari nikad ne menjaju! Uvek ću biti ona koja živi za ljubav, sa puno vere i nade, ona koja od sreće i plače i vrišti u isto vreme jer je Klark konačno poljubio Lois, ona koja se uči da nosi sreću sa stilom, ali se retko kad seti da je izvuče iz ormara i dune prašinu koja se na njoj nakupila, jer ja sam ona koja se genijalno duri, jedina neodoljiva Ic!
5 comments:
kreativna blokada? ili nešto sasvim drugo?
Izmedju ostalog i ta kreativna blokada! Ali se ni u cemu drugom trenutno ne pronalazim!
ne bih da te obeshrabrujem, ali i mene je tako nesto "puklo" pre 3-4 godine... od tada su retki trenuci u kojima ja napishem neshto... tada sam se okrenuo malo vise muzici nego pisanoj reci... :)
a glavni razlog je to sto sam poceo da budem vise srecan :)
ali, ponavljam - ne zelim da te obeshrabrujem, pokusaj da nadjes resenje za tvoju 'blokadu' ;) ja mogu samo da pokusam da pomognem :)
Vidis cak i u takvim trenucima mogu i imam o cemu da pisem! I eto objavila sam svoju najnoviju pesmu na svom blogu, po prvi put! Veruj mi, nije mi pisanje uopste toliki problem!
naravno, uz malo maste covek u svakom trenutku ima o cemu da pishe. ipak je moj "slucaj" drugaciji od tvog :)
ali... onda ne znam kako da ti pomognem da "je" nadjes... :)
Post a Comment