Ne pamtim bolji vikend, ni bolji provod...! I dalje pamtim kako ono beše Onaj Pravi izgleda negde u mojoj glavi. Sa svim svojim savršenim osobinama... Ma pljunuti Klark Kent! Moja slaba tačka. Uvek je tu da spasi dan, damu iz nevolje, sa ove planete... Ali istina je da su se proredili fini i pametni, pristojni i slatki dečaci, i naravno štreberi. Da, da, štreberi, moja najslabija tačka! I da, umalo da zaboravim, mora da bude smotan, neodoljivo, slatko smotan! I ako uopšte postoji takav moraću odmah da se policijskim lisicama vežem za njega do kraja života! A ja na to još uvek nisam spremna! I čemu onda potraga za Njim? A šta ako smo se nas dvoje već sreli? Sasvim je moguće. Inače smatram da je baš on moja srodna duša, kompatibilnost 100%, i po svim tačkama optužnice, tj moje lične potere odgovara profilu, od 1 do 10 ocena stručnog žirija, tj mene 11+ , zaboga on jede jednako sporo kao i ja, jedini on na svetu! A ja? Ja prema svojoj srodnoj duši ne osećam, ne osećam... Ne osećam ONO... Nema onih leptirića u stomaku, nema one totalno ludačke euforije, onog gledanja u daljinu sa osmehom na licu koji ne umem da objasnim ni sama... A tako je dobar, i inače tu je činjenica da je po mom mišljenju idealan, i neverovatno mi je drag, teoretski sam izuzetno zaljubljena u njega, tj moj mozak je, ali... Ali u praksi moje srce ne poskakuje kad ugledam taj osmeh, osmeh za 11+. I uvek ću imati u rezervi one policajske lisice negde u zadnjem džepu kad budem bila kraj njega, ali... Ko zna? Možda jednog dana? A dotle, dotle ću uživati u vikendima kao što je ovaj, sa svojom najboljom drugaricom! I u društvu nekih tamo, idealnih nekih tamo, savršenih nekih tamo, "ko zna da li ćemo se ponovo sresti" nekih tamo, nekih tamo sa izuzetno dobrim... dobrim srcem :))) Eh... Neki tamo... Samo da dodam da sam na pitanje "Na skali od 1 do 10 neki tamo je...?" ja spremala da odgovorim, nasmešila se i promašila cela celcata vrata! Ne pamtim zaista bolji provod!
Gimnazijalka sam, može se reci tipična, a opet...Pišem prozu, i pesme, oduvek živim u nekom svom svetu, svetu u kome verujem u ljubav izmedju ostalog! Voleti... Da, ja sam ta koja voli, nespretno, istina je, ali volim! Porodicu i prijatelje, prvenstveno i najviše! Volim vaaas! Ja sam ona koja stalno nešto sanja, i obožava da sanja, čak i budna sanja, ona koja razgovara sama sa sobom, povremeno, čisto da prekinem tišinu, ona koja skuplja kučiće, mačiće, tu po kraju, koja je u stanju da pokupi i neznanca pod kišobran, a bilo je vedro nebo, jedina koja šeta osmeh po izuzetno tmurnom danu! I da, ja sam ona koja uprkos upali grla dve uzastopne večeri peva u najveće na koncertu V. Georgieva. Da, da, to sam ja! Možda sam se malo promenila! Sada znam da život nije crno-beli film. Postoje nijanse. Uvek su postojale. Ali istina je da se neke stvari nikad ne menjaju! Uvek ću biti ona koja živi za ljubav, sa puno vere i nade, ona koja od sreće i plače i vrišti u isto vreme jer je Klark konačno poljubio Lois, ona koja se uči da nosi sreću sa stilom, ali se retko kad seti da je izvuče iz ormara i dune prašinu koja se na njoj nakupila, jer ja sam ona koja se genijalno duri, jedina neodoljiva Ic!
0 comments:
Post a Comment