Šta ćeš da studiraš?

Pravim se gluva. Najdosadnije pitanje ovih dana! Posebno za one koji još uvek ne znaju šta će da studiraju. Ili za mene koja znam već dugo, i sad sam našla za shodno da budem nesigurna, i svakim ponavljanjem tog glupog pitanja ja sam samo nesigurnija. A šta ceš da studiraš?, uporno se ponavlja to pitanje. Pokušavam da se napravim gluva ali pošto ne uspevam kažem ono što mi je u planu već godinama, moj san. I ja onda odgovorim 'Farmaciju.' I dodam 'Verovatno'. Ni sama ne znam zašto dodam to verovatno. Da, farmaciju. Da, lepo ste čuli. I onda sledi gomila komentara koje ja uopšte nisam ni tražila da čujem, i to ovim redom preko pozitivnih ka negativnim: to je sad perspektivno, baš lepo, drago mi je da mladi idu u tom pravcu, meni drag komentar, i to bi bilo to, nešto ne mogu da se setim nijednog drugog pozitivnog komentara, ali zato negativnih: ma šta će ti to, to jedino van Niša ako ćeš da studiraš, pa šta da radis posle s tim, apotekarica da budeš, to i sa srednjom školom, trgovci to mogu da rade, nemoj to ni slučajno, bolje nešto lakše, etc i pobednički >obećaj mi da nećeš<. Obećaj mi da nećeš! Najupečatljiviji po mom izboru. Ko si bre ti da ja tebi ista obećavam? Ne znam ti ni ime! Jel' ćete svi vi da idete na fakultet umesto mene, da učite umesto mene, da mi plaćate studije, i da se kasnije bavite time umesto mene? A, nećete? Pa šta onda hoćete? Ma ko vas šta pita bre? Sve vas koji umete samo tudju pamet da solite? Sve vas koji zapravo niste zadovoljni svojim izborom, pa sad i tudji ne valja? Sve vas koji ne umete da sakrijete zavist? Sve vas do čijeg mi mišljenja nimalo nije stalo? Ko vas šta pita bre? A oni do čijeg mi je mišljenja stalo znaju da smeju jedan jedini kometar da daju a to je: Šta god te čini srećnom! I sada sama sebi da ponovim pitanje. Ivana, šta te čini srećnom? Ne znam, ne znam više ni sama, razmišljam, sve više želim da odustanem od svog nekadašnjeg sna jer nisam sigurna da i dalje sanjam iste snove. I eto, da rezimiramo, ne znam. Ne znam, ne znam, ne znam... želim da razmislim još jednom o svemu! Jer sad je pravo vreme za razmišljanje, premišljanje i predomišljanje. Studiraću sta ja hoću! To je jedino sto znam. I još nešto samo, kada mi neko ubuduće bude postavio čuveno pitanje šta ćeš da studiraš? odgovoriću samo: Višu djubretarsku. Da, da, dobro ste me čuli. To je čini mi se najperspektivniji posao u ovoj našoj zemlji. Sve bude i prodje, ali djubre ostaje djubre!