Ako se razjape ne sastaviše se

Zinula sam.
Ivana, rekao sam da zineš.
Gledala sam ga pogledom Pa zinula sam, čiko.
To bi bio moj maksimum.
Ja ne mogu baš mnogo da razjapim svoje vilice.
Za tu moju osobinu zna vrlo mali broj ljudi. On-moj zubar, i još nekolicina.

Imam neke neraščišćene račune. Počela sam čak i da sanjam ponovo. Sanjam kako ih raščišćavam.
I stojim ja tako razjapljenih usta, razjapila sam ih kao nikad u životu, i vrištim, svom svojom snagom vrištim. Vrištim na nju!
I tako iz večeri u veče.
Nisam ni bila svesna koliki je zapravo moj bes dok nisam počela da sanjam kako ga kanališem.
A mnogo sam besna, očigledno.
A znam je jako dobro, k'o zlu paru, da mi je neko rekao "Ej, ona će da ti priredi nevidjenu scenu, čisto ono, reda radi, da ti začini život...", ja bih samo pitala "Kad?".
Ko?
Neka tetka mi je.
Njen sin (neki brat mi se pada) mi je najbolji drug.
Makar bio do ove poslednje scene.
Sad?
Sad ga je kaže, kad me je jednom sreo na ulici, ne uspevši da mi pobegne, a hteo je, sramota u oči da me pogleda.
Pa i treba da ga bude sramota!
Jer ja ne verujem da on nema nikakve veze s tim, da zaista nema, mogao bi da me pogleda u oči, a bilo bi ga sramota samo majke rodjene.
Ovako mi je samo dokazao da ni on nije nevin u celoj situaciji.
Ako ti nemaš korektan odnos sa svojom majkom, nemoj meni moj da kvariš!
Sva sreća, pa naš odnos nije tako lako pokvariti.
Sanjala sam ponovo isti san., rekla sam majci dok smo se razvlačile po krevetu.
Pa ja joj makar nisam ostala dužna!
Mama nije, a meni ostaje da i dalje sanjam kako vrištim i iskaljujem sav svoj bes dok ona kleči na kolenima i izvinjava mi se.
I sad logično pitanje.
Ivana, što se ti ne i izvrištala na nju?
Ispuniš sebi san?
Ti, ionako retko koji san zaista ispuniš.
E, ako bi ja jednom razjapila svoje vilice, ne sastaviše se!
A ja ipak nisam takva osoba!
Ja sam od onih koja nikad više u životu neće da joj se obrati.

Ne znam uopšte i čemu ovaj post. Možda da bi snovi prestali...