Živa sam, veoma!

Uh... Evo mene ponovo! Nisam kidnapovana, ne brinite. Da, znam da sam vam nedostajala! I sad me zamislite kako onako odmahujem rukom, u fazonu hvala, hvala, uobraziću se! :D
Uh, mnogo me dugo nije bilo, ne znam sad odakle da počnem!
Završila sam gimnaziju, sada je sve to i zvanično. Uspela sam i da privedem maturski kraju, i odbranim ga, i da položim i maturske ispite, i da dobijem sve petice. Da, da. A ponosna sam na njih. To sam jednostavno ja. Dajem sve od sebe, jer drugačije ne umem, drugačije ne znam. Nije to samo do dobrih rezultata, nego jednostavno ja moram da znam da je to najbolje što ja mogu, da sam dala sve od sebe, i onda mogu mirno da spavam, a rezultati onda sami dolaze. I tako, prelepo iskustvo je gimnazija, zaista, i parada maturanata, i ispiti maturski, i drugari i drugarice koji na ispitu mole da ja ispišem na tabli teme iz srpskog jer kako kažu "Već četiri godine kopiramo i prepisujemo iz Ivaninih svesaka! Svi znamo taj rukopis!" Ja bih samo dodala, divan rukopis. Da, ja zaista smatram da mi je rukopis divan. Mnogo su mi bili slatki. I tako, za nama je nakon svega na tabli ostalo samo par tema ispisanih mojim rukopisom. Ja? Ja sam temu o smislu umetnosti pretvorila u još jednu temu o njemu. Bravo, Ivana, bravo. A šta ću kad me inspiriše? Ostala sam poslednja, raspisala sam se, ali sam posle iščitavala jedno par puta, i uživala, stvarno sam bila zadovoljna napisanim, i zatvorila sam za sobom vrata učionice znajući da se nikada više neću naći u toj klupi, makar ne u toj ulozi, ulozi djaka. I tako... A da, i matursko veče je bilo mnogo lepo, lepše nego što sam i očekivala. Svi su bili prelepi! Pa i ja. Baš sam bila lepa. Belu sam haljinu kupila, da imam ako slučajno iznenada rešim da se udajem, pa da. Ekonomično, nema šta. Nisam se uopšte opterećivala oko toga, više su se nervirali ljudi oko mene, što nisam bila ništa ni gledala, ni smišljala, ali ja sam takva, kako ćemo lako ćemo, i zaista je bilo lako, čim sam videla šta mi se dopalo ušla sam probala i kupila, i bukvalno sam kupila drugu haljinu koju sam probala (kupila bih ja i prvu nego je bila krojena za neke druge atribute, a ne moje), prve sandale koje sam probala, prvu tašnicu koju sam videla, i bila sam prezadovoljna.
Eto sad sam kao na raspustu. Zanimljivo je samo to što se mnogo više uči sad na raspustu nego ikada pre. :D Ali ide, gura se i to. Malo ova vrućina smeta, i nervira me, a meni malo treba, ja se nerviram, nerviram, pa se onda umorim, pa sam onda flegma, flegma, flegma. Ali postižem sve, i da učim, i da izadjem, prošetam se, skoro svake večeri čak, i vidjam se sa svima, pod svima mislim na ove moje sve. Štrebanje, štrebanje, štrebanje, nerviranje malo, pa onda kafice, svirkice, klupice, kej, i osmeh kao neizostavni detalj. Drugačije ne bi ni moglo!
I eto...
Dodajte svemu ovome i još par prijatnih iznenadjenja, kao npr jednu čokoladu za zadnji dan škole, od mame i još jednu od dede za neku sitnu pomoć, za u diplomu (sutra je svečana dodela) očekujem nešto što šuška, šuška, i još jednu knjigu, poklon od sestre koju sam pročitala u jednom dahu, mene je oduševila i zanimala zato što sam mogla da se zamislim u svakom redu, a i ima i neku poruku na kraju koja me je baš dotakla, da život ide dalje, i da mora da se prekine sa idealizovanjem osoba koje nisu tu, i koje naravno nisu bile idealne, jer niko nije idealan, i da se umesto toga napravi mesta za neke nove neidealne osobe, ali osobe koje to mesto žarko žele. I dodajte još jedno koliko čudno toliko i zanimljivo veče, ali o tome ću neki drugi put, sa malo više rečenica. E da, obavezno dodajte još i to da sam noćas u tri upalila lampu i počela da pišem, da, da, da, moja inspiracija se vratila! Nisam dugo, dugo pisala, mislim na ono moje piskaranje, piskaranje moga srca. Baš sam bila srećna, uprkos tome što je sve što sam napisala bilo tugaljivo. I sad sam se setila još i jednog mnooogo simpatičnog sna. Dodajte i njega. Jao, još uvek mi izmami osmeh na lice. Ukratko, sanjam ja kako sam na prevaru, naravno, poljubila njega (on-smisao umetnosti :)), kao slučajno sam promašila obraz, i on tu u snu počne da mi se izvinjava, izvinjava i izvinjava do besvesti. Pogledom se ja trudim da mu stavim do znanja, govorim očima "Ja sam to namerno uradila!" ali ne vredi on se i dalje izvinjavao i izvinjavao. Još se smejem, i smejem, i smejem!
Ej, dodajte još i to da ste nedostajali i vi meni! :D Ljubi vas vaša Ic!