A o meni jesi li pisala?
Ne., gledala sam ga u oči smešeći se. Ne inspirišeš me., slegnula sam ramenima.
Poljubio me je u obraz, sa pratećim zvučnim efektima.
Odmahnula sam glavom.
Poljubio me je u drugi obraz, isto onako sočno.
Nakrivila sam usnu u jednu stranu kao izvinjavajući mu se.
Zažmuri., nestašno je rekao.
Osetila sam njegove usne na svojim.
Pogubila sam se totalno u tom poljupcu.
Čitava jedna mala večnost.
Otvorila sam najzad oči i prvo ugledala njegove kako me radoznalo gledaju.
Ne., slegnula sam ponovo ramenima. Nije do mene, do tebe je!, rekla sam kao u šali.
Kao...
Ali...
Istina je da u njegovim očima zaista nisam videla život koji bi me insprisao.
Stajala sam sa njim a zapravo stajala sam sama sa svojim strahom. Jer strah nije nestao. Ne!
Ja imam od života strah.
Any and Every Which Way (2010) Full Movie
4 years ago
4 comments:
Да ли је ово објашњење назива блога? :))
Eto,ako nista drugo,dobio je i on svoje mesto ovde :]
A sto se straha tice...I ja imam jedan,ali jos uvek ne shvatih od cega.:*
Pa to jeste moj životni stil, da, ali nije objašnjenje naziva bloga. :)
Sam naziv je mnogo, mnogo više od toga.
Da, eto pretodnih par postova sam ipak namenila njemu, ako ništa drugo... Više od toga? Ipak ne... Nemam isnpiraciju.
Postoje ljudi koji su nam dragi, ali nismo inspirisani da napišemo nešto za njih. I obrnuto. Postoje i oni koji nas dobro prodrmaju, a ipak im posvetimo pažnju.
Što se tiče straha, uvek će biti prisutan. Strah je duboko u tebi. Dok ne otkriješ zbog čega nastaje njegova pojava, nećeš moći da ga se otreseš. Ali...svi mi imamo strahove! Oni nas uvek prate, u stopu.
Lep post
Pozz:)
Post a Comment