Planirala sam da nastavim prethodni post kad se vratim iz škole, ali neka bude ipak novi post...
I nisu nas uključili.
Praznik je.
A nije bio praznik kad sam jutros brojala pare na šalteru.
Zanimljivo.
Hohštapleri.
I nije mi jasno što uopšte idem na te časove gradjanskog vaspitanja. Uče me da budem gradjanin. Što vi mene učite da budem gradjanin u svetu hohštaplera? Gde ja da primenim to vaše cenjeno učenje. U svetu hohštaplera baš ja da se kurčim da budem gradjanin? Pa da me jebu svi redom? Sa sve prosvešćenom svešću gradjanina u zdrav mozak! Ja ne znam ko je ovde lud. Mi koji uopšte slušamo ili vi koji nam pričate o tome? Jebem li ga?
Pobeći negde!
I sad slobodno pitajte. Pa dobro Ivana, šta te sprečava da ne pobegneš odavde? Zapali ako ti ne odgovara! Idi tamo gde je nebo plavo, trave visoke, a sunce jače sija! Idi, ako ti ovo ovde ne valja! Idi!
S koje pare, bre!?, što bi rek'o narod!
Brata i mene majka i ovako jedva školuje, i da je sreće i ovde i ovako da nas odškoluje.
A školuje nas da budemo robovi sistema, koji samo formalno imaju slobodu izbora, koji su primorani da kao i ona kad završe taj neki fakultet, i dobiju tu neku diplomu, rade za državu kao njeni robovi, sa nekim formalnim prihodima, a ustvari mnogo većim rashodima, i da odvajujući od usta za globu koju država nameće, živimo na hlebu i vodi, i tako od danas do sutra.
I šta nama poštenima ostaje?
Da sanjamo!
Pa da...
Kako inače ne poludeti ovde? Kako inače preživeti ovo, znajući da ovde nikad ništa neće da se promeni, da nikada neće biti bolje, a da mi nemamo kuda.
Zato i ne postoji taksa, pretplata, porez na snove.
Da bismo preživeli!
I imali zdrav mozak za jebanje!
P.S. Jedno veliko BIIIP na ovaj i prethodni post
Any and Every Which Way (2010) Full Movie
4 years ago
5 comments:
Šta da ti kažem osim - skotovi! Pa u ovoj zemlji pojedinac treba da na'vata vezu i ako hoće po izmirenim obavezama da ga odma' "priključe". Žalosno je to. Ta bagra koja se ljulja u državnim jaslama je danas verovatno ranije zapalila sa posla, jerbo je PRAZNIK i jer im se može. Dobro je pitanje - kako ne poludeti (ovde) (ili bilo gde)? Nema tu gotovih recepata. Ostaje nam samo da se "branimo" stvaranjem sopstvenih mikrosvetova u kojima (ako je to moguće) caruje pozitivna energija. Zato, osmeh na usne i... srećno maštanje! :-)
Сањајмо, сањајмо, сањајмо... :))
Да, Retka Zverka, понекад нас само сопствени микросвет може заштити.
Страх ме да се таксе на снове још увек нису досетили... Али полако напредују и ка том циљу.
Не знам шта да кажем на овај и претходни пост, а да већ није речено стотинама пута. У "систему" све функционише тако што свако гледа да сјебе све које може кад год има прилику за то, како би стекао било какву корист, макар она била и просто задовољство јер се тај "свако" осетио надмоћним у односу на некога.
И ја сам ишао на то грађанско. Показује се да бити грађанин значи знати шта бисмо радили да смо у том утопијском окружењу и понашати се углавном супротно од тога.
Како преживети? Да се не лажемо, Срби смо, увек нађемо неки начин... Хвала Богу, иначе бисмо одавно сви отишли у три лепе. А можда већ и јесмо.
У инат свима упорно приказуј свој највеселији осмех. Изборићеш се. Сви ћемо. ;)
Počni polako da se navikavaš na nepravdu sa svih strana. Nemoj prestati da se boriš protiv nje, ali moraš shvatiti da je to naša svakodnevnica, da te sledeći put ovi skotovi ne izbace iz takta. Bar ne u tolikoj meri.
Hvala vam svima i na podršci i na savetima!
S vremena na vreme se vratim u realnost, pa se iznerviram, ali pametnije je i ne vraćati se ovuda iz svog mikrokosmosa.
Post a Comment