Uh... Sedoh. Najzad. Osećam kako mi noge bride.
Izašla sam još jutros da platim neke račune.
Pružila sam joj novac i račune.
A za taksu?, pitala je.
Kakvu sad taksu?, gledala sam je zbunjeno.
Pa za uključenje.
Ne mogu da verujem.
Koliko?
I reče neku cifru koja je veća od samog računa za jedan mesec.
Strašno.
Vratila sam se kući po još novca.
Uključićemo vas u toku dana.
Još uvek mi noge bride.
Kakvi hohštapleri! Strašno!, rekla sam s vrata. Mnogo sam se iznervirala.
Pa šta si očekivala?, upitala me je majka. Dugovali smo, morali smo da platimo!
Gledam je...
Mene je iznerviralo to što u ovoj državi jedino poštenog jebu u zdrav mozak! I to što ovde pošten čovek ne može ništa da stekne. Ko je u poslednjih 30 godina stekao nešto? Pošten? Ne! Šta smo mi stekli? Ništa! Mi ne možemo da održavamo ni ovo što imamo, tj što smo nasledili, nama redovno ništa ne funkcioniše po kući. Dve ringle, tri roletne, jedan lavabo etc.
Mene je iznerviralo to što mi živimo od danas do sutra, račune plaćamo kad nas isključe ili kad dodju na vrata ne bi li nas iskljičili, i opet smo uvek dužni, i opet živimo od danas do sutra. U pravu si, dugovali smo, morali smo da platimo. Ali da li je u redu da tvoja plata ne može da pokrije naše račune za jedan mesec? Da li je u redu da ti svojim radom ne možeš ni račune da platiš? Šta ti onda postižeš svojim radom? Ispunjava te? Poštuju te i tvoj rad? Ma da, obavezno, danas je biti profesor baš poštovano zvanje, a rad sa današnjom decom melem na ranu. "Vaša generacija je toliko zrela. Niko i ne razmišlja o o osnivanju porodice, kao što je ranije bilo, pa vi ćete svi da studirate... Zato jer želite da živite bolje od vaših roditelja.", priča nam juče profesorka na gradjanskom vaspitanju. Ne! Mi ćemo svi da studiramo, jer nemamo šta drugo da radimo! Da živimo bolje od naših roditelja? Ne! Moj roditelj ima fakultetsku diplomu! I nikakvu vajdu od toga. Piše tamo lepo profesor engleskog. Da li ću ja sa svojom da živim bolje? Ne! Dok ja završim i to tržište farmaceutsko ima da se prezasiti i šta ću ja onda? Da se slikam sa svojom diplomom! A da živim bolje od mog roditelja? Teško!
Završiću kad se vratim iz škole
Any and Every Which Way (2010) Full Movie
4 years ago
6 comments:
Ех тај неолиберални капитализам :) ал` шта је ту је, боље је навикнути се на време и извући најбоље из таквог начина живљења, него да ти то хронично незадовољство пређе у свакодневицу...
Katastrofa od države! Potpuno se saosećam sa tobom i apsolutno razumem. Mada, ne znam samo dokle će to tako! Pitam se, kad li će ovaj narod da uzme motke i krene da bije! Jer se više ne može izdržati!
E, gde me nađe s ovom temom. Mi živimo u iznajmljenom stanu,pa moramo sve na vreme da plaćamo,ali kad dođe kraj meseca, jedemo isključivo so i leba zbog računa. MRZIM RAČUNEEE!
,,Bože,daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu promeniti,hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da ovo dvoje razlikujem.''
Ako je za utehu, mislim da si se oko izbora studija opredelila za jednu visokoprofitnu granu koja u godinama koje dolazi neće sići sa pijedestala. :-)
Ma trudim se ja i da prihvatim sve, i da izvučem nešto dobro,i da ne obraćam pažnju, ali s druge strane teško je ne iznervirati se, i teško je ne osetiti bol pred saznanjem da živimo u ovakvom jednom vremenu koje teško da će da se promeni.
Nije nam lako!
A da, ostaje jedino ta nada da ću ipak moći makar račune da plaćam kad postanem farmaceut i da će taj farmaceutski hleb moći da se vari.
Post a Comment