Tuesday, November 30, 2010

Brzo mi prolazi vreme. Nervoznim korakom. Jesmo li sretniji? Jesmo pametniji?

-Kao da sam sto godina ovde., rekao je.
-Jao, znam. I ja sam se skroz navikla.
I zaista jesam. Brzo mi prodjoše ova prva dva meseca studentskog života. Stigla sam da se opustim i da se sprijateljim sa nekolicinom ljudi, i da su mi neverovatno dragi već, i da kisnem s njima, i da se guram pod kišobran s njima, i da se smejem s njima. Da se smejem. A ostalih 60ak osoba? Pa na njihov račun se nekolicina dragih mi ljudi i ja sprdamo. Ali ti ljudi svojim ponašanjem stvarno mole na tako nešto, inače mi ne bismo. :)
-Jel će učiš biologiju za sutra?
-Ne znam ima li svrhe. To je trebalo da počnemo da učimo još pre dve, tri nedelje ako smo ozbiljno mislili.
-Što bre?, zbunila se.
-Pa tako rade "kul" deca na ovom fakultetu.
-Da, bre, da, bre!, smejala se, A od vikenda bismo mogli da počnemo za drugi semestar da učimo.
-Pa red bi bio, dosta smo se zajebavali., nasmejah se.
To je naš najučestaliji razgovor.
-Jel si uradila ovaj i ovaj zadatak?
-A šta planiraš da daješ u januaru?
-Jao, mnogo teško, mnogo teško, mnogo ima da se uči, lele...
-A kako ti ide spremanje kolokvijuma?
To su najučestaliji razgovori ostalih ljudi.
Kad smo već kod toga, prodje i prvi kolokvijum. Opšta hemija sa stehiometrijom.
-Stavi sat na sredinu, da mogu i ja bacim pogled s vremena na vreme., zamolih koleginicu koja je sedela do mene.
Sat koji je do tada ležao na stolu licem nagore, bliže njoj, samo je okrenula tako da ja gledam u njegovu poledjinu.
Ma sve si mi ga nakrivila.
Ali i na to sam navikla već.
E da, zadovoljna sam kako sam uradila, ali čekamo do iduće nedelje rezultate.
Navikoh se na ulice i sokake kojima sada prolazim svakodnevno idući ka fakultetu i vraćajući se kući.
Navikoh se i na peciva i navukoh se na krofne koje u pauzama kupujem.
Navikoh se da u pauzama visim i u čitaonici, toliko sam se navikla i opustila da osim što učim, tamo pišem i neke svoje pričice, a nekad i samo gledam u plafon.
Plafon? Pa kao da ga poznajem već sto godina.

6 comments:

SMiliCa said...

Човек може на све да се навикне (мада некад нема избора).

Драго ми је што се осећаш пријатно и желим ти срећу са колоком :) И да јавиш како је прошло!

ТоМЦаа said...

Ијааао како је то лепо :D Све ме подсећа на мене, осим што ја висим у мало другачијој читаоници, но добро, то је ствар укуса...

Супер што имаш с ким да се дружиш, што ниси једина која није кул ;) Срећно с колоквијумима и испитима!

Retka Zverka said...

O sreći i pameti, hehehehe, besmisleno je pričati. Uživaj u studentskim danima, najbolji su. :)

Јован Т. said...

"Причице", кажеш, ха? :D

Ivana Mladenović said...

Hvala vam svima! Da vam se vrati!
Javim vam tamo od iduće nedelje, Milice. I ostale utiske, pošto će do tad biti još kolokvijuma.
Jaooo, ćuti Tomcee, poludela bih da su svi toliko kul! Ali stvarno.
Potrudiću se da izvučem iz ovih dana ono najbolje, ipak sam tu minimum 5 godina. Ali imam utisak, Zverko, da uvek postoji neki žal za prošlim danima. Neko nepisano pravilo.
Pa priiičice. :D

Стефан Јањић said...

Иако ми је лепо овде у Новом Саду, тако ти понекад завидим што можеш да студираш и да живиш код куће... То је сјајно- и са финансијске и са емотивне стране... Старији јесам, сретнији јесам... Паметнији... Хммм... Можда начитанији...

Не учим у читаоници јер волим да се шетам док понављам. И да причам наглас :Р