A za vreme časova? Za vreme časova slušam o hemijskim vezama, a razmišljam o nekim drugim vezama. I zamišljam njega, kao od majke rodjenog. Ona anatomija loše utiče na mene, šta ću?! Mada i to je sve hemija. A onda razmišljam, a sat? Da li bi mu ostao sat na ruci?
Pomešaše mi se oni noćni snovi i misli sa ovim dnevnim. A tek hemija sa anatomijom, skroz!
A ja bih samo da se pomešam sa njim. Jer slično se u sličnom rastvara, kaže hemija. A i anatomija nema ništa protiv.
5 comments:
Joj, divno ! Divno, divno, divno :))
hehe...
Svidja mi se :) :)
Imaš nagradu na mom blogu ;)
Pa malo razonode nikad na odmet, šta drugo da vam kažem! Moram malo da obojim ove studenske dane.
Nagrada? Za mene? Hvala, dušo! :)
Hehe, simpatičan post :)
Dešava se svima...
Post a Comment