Srela sam ljubav iz prve pesme

I tako ja evo vodim moj fantastični život, prosto nemam vremena da sve postignem. Ne sećam se kad sam zadnji put presedela ceo dan u pižami, posvetila taj dan samo sebi. Ispunjeni dani, nema šta, a ja se ipak povremeno kad nadjem malo vremena osećam neispunjeno! I ne bih ja to ni shvatila da nisam srela njega, karaktera onog sasvim drugog filma, one komedije od filma koju sam jedino ja shvatila kao dramu. Karakter nekog sasvim drugog fima, da, baš. A davao se film već par godina evo, i očigledno se još uvek na neki jadan način daje, i svi iščekuju kraj, jer već je sve rečeno, već je sve vidjeno, ali kad će već jednom da se završi? I nisam zaljubljena u njega, to zaista mogu da potpišem, ali ostala su neka osećanja prema njemu, ostala sam ljuta! I hodam ulicom, vodim svoj fenomenalni život i vidim njega. Sa jedno sto metara ja naravno ugledam njega, kao i uvek. I umesto da odmah tražim najbolji način kako da pobegnem, ja idiot nastavljam, želim da ga vidim, kao neki najgori mazohista, i eto već je tu kraj mene, ja skidam naočare za sunce ne bih li se javila a on samo nastavi dalje putem i nasmeja se. Nasmeja se pokvareno. Pre nekog vremena možda bih ja pomislila da se slatko nasmejao, ali ne, nasmejao mi se u lice jasno mi stavljajući do znanja "Bože, kako si ti jadna!" I jesam jadna! U pravu je! Ali sam ipak ljuta na njega jer ne mogu da verujem da mi se nakon već par godina prikazivanja našeg tj mog filma nije ni javio! A ja, ja sam i dalje nekako navučena na njega! Uspela sam ja nekako da ubedim sebe da nisam zaljubljena u njega, i to zaista funkcioniše, još od mog rodjendana, ali istina je da baš od tada ja više nisam u stanju da se zaljubim! A mogla bih, baš bih mogla, zaboga upoznala sam Onog Pravog letos, ali ne, ja sam nakon njega ostala ljubavna sirotinja, nesposobna da išta više pruži! I am Ivana, and I am still addicted to V. I baš kao i svi zavisnici i ja sam rešila da se lečim tako što ću jednu zavisnost zameniti drugom. I to ni manje ni više nego imenjakom moje muke! Gde li mi je pamet bila? I bilo je lepo, bio je vatromet svuda oko nas, osim u mojoj glavi, jedino je taj je*eni vatromet izostao! A ja, ja sam se vratila kući sama, pustila muziku, i razliše se sobom te reči "sreo sam ljubav iz prve pesme, istinu mojih dečačkih dana..." I da, i ja sam srela ljubav iz prvog stiha. Ako se to uopšte zove ljubav!