Friday, September 11, 2009

Idealna unuka

Mene stari ljudi mnogo vole! Obožavaju me! Ja im dodjem melem na ranu. Svi bi da imaju baš takvu unuku. Danas me zvala nana Savka, moja prva komšinica a i rodjaka, naše kuće se lepe, i uznemirena je bila, nije joj bilo dobro, pa me je zamolila da joj merim pritisak i malo pravim društvo. I otišla sam, naravno. I izmerila sam ja, ona se malo i uplašila, a pritisak joj je dobar, prilično, i kad je čula to "Uh, sad mi mnogo lakše, sad si me ohrabrila! Koje slatko ćemo da otvorimo?" Mmm... Slatko od višanja. Ipak je izbor pao na višnje. Nisam jela slatko sto godina. Nekako je izašlo iz mode, sa svim onim tacnicama, poslužavnikom i miljeom, i kašičicom i čašom vode. Lepo je zaista slatko, svaka joj čast. Nije loše družiti se sa starijom generacijom! Znaju znanje! Posedela sam neko vreme, popričale smo se i na polasku mi se zahvalila srdačno nana Savka, mada zaista nema na čemu, nije mi bilo teško, i rekoh joj da sam uvek tu.
Zaista mnogo obožavaoca imam medju starijim generacijama. Tako sam i u redu za pasoš stekla prijatelja, osamdesetogodišnjaka, a mnogo je sladak, zaista, i učen je čovek, lekar u penziji, i pametan je mnogo, uživala sam u razgovoru s njim, i oduševio se mojim izborom budućeg zanimanja, rekao kako mu je mnogo drago da čuje da mladi idu u tom smeru, i na kraju kad je sin došao da ga zameni i praktično ga jedva namolio da ide kući da odmara, pošao je nekako i onda se vratio i rekao sinu "Nisam se pozdravio!" i meni jedinoj učtivo pružio ruku "Drago mi je da smo se upoznali, dovidjenja!" a sinu ponovo "Mnogo je dobra devojčica!" na šta sam se ja nasmešila "I meni je bilo drago, dovidjenja!"
I imam tako n primera, samo ne mogu svih da se setim, a ni da ih nabrojim. Skoro isto kad sam obukla onu haljinu koju mi je sestra donela na poklon s mora, i pošla sam da se nadjem sa drugaricom, i jedna gospodja, koju sam tad videla prvi i jedini put, mi se obraća "Gledam kako nailaziš niz ulicu, i ne mogu da ne zapazim, prava si lutkica!" i morala sam da se nasmešim i zahvalim ljubazno.
Ne znam koja je moja tajna, ali da me obožavaju oduvek, obožavaju me, moj komšiluk ceo, ceo kraj, osoblje Maxija tu u mom kraju, svi me znaju... I svi me oni vole!
A da, zaboravila sam, danas sam dobila komlimente na svoju novu frizuru, ali ipak je najsimpatičniji bio od teta Lenke. Teta Lenka ima 70ak godina, dame se i ne pitaju za godine i ja se izvinjavam, ali ona je uprkos godinama teta, jer nije važno koliko godina imaš, važno je kako se osećaš! I ona jedina ima dečka u našem komšiluku. Vera, Beka, Savka, ja, mi ništa, ali zato ona... :) I teta Lenka, najveća riba mog komšiluka, mi je rekla "Mnogo ti je lepa kosa, Ikice! Jel da, Vera, da joj je mnogo lepo! Ma, najbolja devojčica u celom komšiluku!" I Vera se naravno složila, jer je ona moja najveća obožavateljka, ali ona je van konkurencije, ona je ipak moja baka, jedina!

0 comments: