Sutra

I tako počeh sa svojim novim životom, i novim životnim stilom, srećom.

Isekla sam čak i članak iz novina u to ime i zalepila ga na zid.

Odvojite malo vremena za sreću

5 minuta

Čim se probudite, uzmite blokčić i zapišite sve što vam padne na pamet. To je snažan alat za podsticanje kreativnosti i mašte. Posle pet minuta nastavite sa dnevnim aktivnostima.

4 minuta

Uradite nešto što nikada ne radite. Pokušajte da pišete ili perete zube rukom koju manje koristite. (probala sam, zabavno je prvih par puta)

3 minuta

Razmišljajte o vašem kreativnom razvoju. Koje teme i obrasci nastaju iz vaših jutarnjih misli? Šta treba da radite da biste napredovali. Napregnite vijuge, prijaće vam.

2 minuta

Dozvolite sebi da bar dva minuta dnevno probudite dete u sebi. Pravite balone, plešite skačite i smejte se bez razloga.

1 minut

Smejte se od srca, sebi, drugima... Ne ustručavajte se! Prijaće vam!

I počelo je moje sutra pre jedno nedelju dana. Pribeležila sam ostvarene rezultate mog eksperimenta koji sprovodim nad sobom lično poslednjih nedelju dana i evo izdvojiću neke momente tj minute sreće.

5 minuta

Rešila sam da probam nešto novo. probaću sreću! Iako nikad nije bila moj stil života, probaću! Ko zna? Možda mi dobro stoji! Previše sam nervozna već duže, pokvarila sam odnos sa svima... Sve sam upropastila. I ne mogu više! Ne želim više! Sreća... Ko zna?

4 minuta

Ja Ivana Mladenović išla sam ulicom nasmejana! Da! Moguće je! Kiša pada, nebo onako tmurno, ljudi takodje, a ja pod tirkizno plavim kišobranom šetam osmeh! :) Neverovatno, ali istinito! I začujem glas iza sebe Šta se smeškaš? Prijatelj moga oca: Ceo grad je namršten samo se Icka smeška! Baš mi je drago da sam te video! I meni je drago! Eto, ipak mi dobro stoji!

3 minuta

Stagnira moja kreativnost malo u poslednje vreme. Biće bolje! A teme mojih jutarnjih misli? Uglavnom moji snovi. A ja, ja ih volim, čine me srećnom, mnogo mi je lepše uz njih!

2 u 1 Nadja & Ivana

S njom funkcionišem savršeno! Ne znam kako bih bez nje? 1 minut, 2 minuta, i mnogo, mnogo više! Npr, nas dve, Kiše jesenje, Hej curo, šećeru... i naravno djuskanje bezveze, najgluplje što umeš, nema stajanja i ne usudjuj se da skineš osmeh sa lica! :)

I eto, ja sam malo prsla trećeg dana, tj dana posle onog sto ide nakon sutra, znači nakosutra sam prsla, ali uspravila sam se nakon malog pada raspoloženja, i trudim se i dalje! Probajte i vi! Prepisujte od mene, iskopirajte moj novi stil, slobodno! Ko zna? Možda i vama stoji? Sreća...?

Dokle više?

Nervozna sam, nervozna, nervozna... Moja najizraženija osobina nedeljama unazad. I sedim skoro, pre jedno nedelju dana sa drugaricom, bile smo u kupovini, sele malo da odmorimo, i pričamo, baš o svemu, nisam navikla prosto na toliku otvorenost s njom, tj nisam ni bila svesna da smo nas dve tako bliske, i pričam ja o tome, kako više ne funkcionišem ni sa kim kako treba, i kako sam konstantno nervozna i neraspoložena, i kako ne mogu više... I pita me Brana: A zašto? I ne mogu a da ne priznam da joj je pitanje apsolutno na mestu! Jedina se setila da ga postavi! Uspešna si, imaš prijatelje, porodicu... Zašto se ti nerviraš? upita me ponovo sa naglaskom na reči ti. Navela me je na razmišljanje, definitivno. Prosto sam se navikla na to svoje večito neraspoloženje, prešlo mi je u naviku, neraspoložena sam i to mi je kao neka konstantna osobina, deo ličnosti mi je postalo to večito neraspoloženje. I baš mi je leglo ovo pitanje ZAŠTO? Vraćam se sama kući, pada kiša i ja celim putem razmišljam i ne vidim više ni ja smisao svemu tome. Stigoh kući, primetih da mi je na kalendaru još uvek septembar/oktobar i odlučih da okrenem novi list. Sutra je novi dan, odlučila sam čvrsto. Sutra...

I ne sećam se više ni toga...

I nisam ja više tvoja Ic, odavno ja nisam više tvoja Ic. Već dugo sam ja samo posmatrač, povremeno i nemi posmatrač. Posmatram sa strane, posmatram... I navikla sam već. Mislila sam da mi i ne smeta. Trudila se da ubedim sebe da mi ne smeta. Ali ipak mi smeta. I pokušavam već dugo da ti to kažem, ali do tebe to ne dopire. Ti si me jednostavno isključila, stavila na mute... Jer ja sam već vidjena. Svele smo se na puko prepričavanje fragmenata naših života, rekla-kazala... Mislila sam da smo nešto više od toga. Ali izgleda da više nismo, nismo Mic i Ic, već dugo nemamo zajedničke fragmente, a to je ono što daje dušu jednom prijateljstvu. I ne dugujem ti ja... Dugujemo i ti i ja našem prijateljstvu.

Volim te...

Mladenović Ivana is single. Bila i ostala! To je moj način života, bio i ostao, i biće. A ona kratkotrajna promena? To je bila laž. I koga smo lagali? Sebe! To je bilo prijateljski, jer već dugo je jedino prijateljstvo medju nama. I volim te ja, kao prijatelja, drag si mi, bio i ostaćeš, jer ti si upravo onaj koji mi je rekao da me voli, ti prvi, ti i niko drugi. Nikada ni jedan jedini pogled ispod obrva, ni jedan jedini put nisam prstima osetila tvoje ruke, lice, usne... Ti i ja i samo te dve reči Volim te. I verovala sam ti, verujem i sada u to. Volim i ja tebe rekla sam tada. Ali istina je da se ti toga i ne sećaš. I istina je da je i meni nepohodan podsetnik. Hajde da se podsetimo, predložio si. I sve se čini poznatim... Tvoje ruke, usne... bile i ostaće misterija za mene. A istina je da se ni ja više ne sećam. Nije za nas ovo sve... Živeti u laži? Čemu?

Ma nije do mene :)

Razmišljanju je došao kraj!

Smatrala sam da dugujem sebi još jedno razmišljanje, i da ako postoji i najmanja sumnja onda dugujem sebi da preispitam još jednom svoje prioritete, da vidim da li još uvek sanjam iste snove! I eto, razmislila sam još jednom o svemu. Ispisala sam sve mogućnosti koje postoje, uz budno oko moje majke, i prvo sam precrtala ono što ne bih sigurno, a zatim smo detaljno razmatrale svako moje "možda". I moje "farmacija možda" postalo je "FARMACIJA"!

Šta ćeš da studiraš?

Pravim se gluva. Najdosadnije pitanje ovih dana! Posebno za one koji još uvek ne znaju šta će da studiraju. Ili za mene koja znam već dugo, i sad sam našla za shodno da budem nesigurna, i svakim ponavljanjem tog glupog pitanja ja sam samo nesigurnija. A šta ceš da studiraš?, uporno se ponavlja to pitanje. Pokušavam da se napravim gluva ali pošto ne uspevam kažem ono što mi je u planu već godinama, moj san. I ja onda odgovorim 'Farmaciju.' I dodam 'Verovatno'. Ni sama ne znam zašto dodam to verovatno. Da, farmaciju. Da, lepo ste čuli. I onda sledi gomila komentara koje ja uopšte nisam ni tražila da čujem, i to ovim redom preko pozitivnih ka negativnim: to je sad perspektivno, baš lepo, drago mi je da mladi idu u tom pravcu, meni drag komentar, i to bi bilo to, nešto ne mogu da se setim nijednog drugog pozitivnog komentara, ali zato negativnih: ma šta će ti to, to jedino van Niša ako ćeš da studiraš, pa šta da radis posle s tim, apotekarica da budeš, to i sa srednjom školom, trgovci to mogu da rade, nemoj to ni slučajno, bolje nešto lakše, etc i pobednički >obećaj mi da nećeš<. Obećaj mi da nećeš! Najupečatljiviji po mom izboru. Ko si bre ti da ja tebi ista obećavam? Ne znam ti ni ime! Jel' ćete svi vi da idete na fakultet umesto mene, da učite umesto mene, da mi plaćate studije, i da se kasnije bavite time umesto mene? A, nećete? Pa šta onda hoćete? Ma ko vas šta pita bre? Sve vas koji umete samo tudju pamet da solite? Sve vas koji zapravo niste zadovoljni svojim izborom, pa sad i tudji ne valja? Sve vas koji ne umete da sakrijete zavist? Sve vas do čijeg mi mišljenja nimalo nije stalo? Ko vas šta pita bre? A oni do čijeg mi je mišljenja stalo znaju da smeju jedan jedini kometar da daju a to je: Šta god te čini srećnom! I sada sama sebi da ponovim pitanje. Ivana, šta te čini srećnom? Ne znam, ne znam više ni sama, razmišljam, sve više želim da odustanem od svog nekadašnjeg sna jer nisam sigurna da i dalje sanjam iste snove. I eto, da rezimiramo, ne znam. Ne znam, ne znam, ne znam... želim da razmislim još jednom o svemu! Jer sad je pravo vreme za razmišljanje, premišljanje i predomišljanje. Studiraću sta ja hoću! To je jedino sto znam. I još nešto samo, kada mi neko ubuduće bude postavio čuveno pitanje šta ćeš da studiraš? odgovoriću samo: Višu djubretarsku. Da, da, dobro ste me čuli. To je čini mi se najperspektivniji posao u ovoj našoj zemlji. Sve bude i prodje, ali djubre ostaje djubre!