Neke druge igre

Ili se možda i mi i dalje igramo? Samo nekih drugih igara, sa drugačijim pravilima, pravilima koje niko ne zna i koja se non-stop menjaju.
on (usamljen i navodno neshvaćen): Želiš da se vidimo?
ona (nezainteresovana za ovu ponudu, za njega uopšte): Biću iskrena, ja sam za nešto ozbiljnije, a znam da ti to ne možeš da mi pružiš, tako da... Razumeš, zar ne?
on (u želji da više ne bude usamljen, da ga neko konačno razume): I ja sam dosta razmišljao u poslednje vreme i shvatio sam da i ja želim to isto. S tobom.
ona (zbunjena, na korak da ponovo odbije, ali...): Ozbiljno?
Ipak nudi joj ono što traži, a niko drugi ne nudi. Servira joj, samo njoj tu na poslužavniku, na dohvat ruke. uzmi sve što ti život pruža! ili tako nekako... Hmmm...
on (misleći da je to ono što želi): Najozbiljnije.
ona (već ozbiljno razmišlja o njemu): Pa, ne znam. Možda sutra?
on (hladno i već uplašen time što sam predlaže): Važi, dogovorićemo se.
Ali da li treba uzeti i ono što nam se nudi ali servirano na sasvim pogrešan način, u sasvim pogrešnoj formi, u formi njega?
ona (i dalje razmišlja šta zapravo želi): Otkud ta iznenadna promena?
on (trudi se da i dalje bude ozbiljan): Shvatio sam da želim da se skrasim.
A nimalo ne zvuči tako.
ona (već i sama uplašena tom novonastalom situacijom, uvidja da se vezuje na silu nekim nevidljivim nitima, nekim obavezama, vezuje se za njega): Čujemo se sutra, onda!
sutra...
prekosutra...
.
.
.
nikada...
On jednostavno nije spreman, i ona još uvek nije ni dozvolila toj misli da se malo vrti po njenoj glavi on je već plaši onim što je ona predložila, obavezama, znajući da je to sada jedini način da se iz toga izvuku, jer još uvek ne želi to što joj nudi, samo laže sebe! Želi neki izlaz iz samoće, da pobegne od samog sebe, nadajući se da će utočište pronaći u njenim očima, osmehu, poljupcima... Ali ona to ne može da mu pruži! Ona ga jednostavno nikada nije želela!

Tetka, tetka, hajde da se igramo!

Ceo vikend sam provela u Prokuplju, na slavi kod mojih iz familije. Drago mi je što sam ih videla sve. Baš mi je bilo lepo sa njima. Igrali smo se sve vreme moj bratanac, bratanica i ja, umoriše me malo. Nemam više kondiciju za takve stvari a i odvikla sam se, mada uspela sam da ponovo pronadjem čar u tim dečjim igrama. Sa bratanicom sam se igrala i na netu, da, visile smo na sajtovima igricezadevojcice.com i igricezadevojcice.net i sva je slatka, uvalila mi se u krevet ujutru da me budi pa smo se zajedno razvlačile još jedno sat vremena, i pričale, i ispričala mi je i za svoju simpatiju, ali sam se zaklela da nikome, nikome, nikome neću ni da zucnem o tome, i hvalila mi se kako je bila dobila 1+ iz matematike, duša moja mala, i upisala sam joj se u spomenar, a sa bratancem sam igrala i košarku na obližnjem igralištu, i fudbal po prvi put u životu, i pričala i sa njim, i saznala i o njegovim mnogobrojnim simpatijicama, a svi zajedno smo igrali karte, šetali, išli na Hisar, tamo smo se jurili, i ko zna šta sve još, i naučila sam ih ponešto korisno, kao npr šta znači koj moj, i još po neke korisne sitnice, jer ja sam ipak trendy tetka! Ma sve su mi zlatni, ljubi ih tetka, uživala sam!
I ne mogu da se ne pitam zašto smo mi prestali da se igramo?

Sutra

I tako počeh sa svojim novim životom, i novim životnim stilom, srećom.

Isekla sam čak i članak iz novina u to ime i zalepila ga na zid.

Odvojite malo vremena za sreću

5 minuta

Čim se probudite, uzmite blokčić i zapišite sve što vam padne na pamet. To je snažan alat za podsticanje kreativnosti i mašte. Posle pet minuta nastavite sa dnevnim aktivnostima.

4 minuta

Uradite nešto što nikada ne radite. Pokušajte da pišete ili perete zube rukom koju manje koristite. (probala sam, zabavno je prvih par puta)

3 minuta

Razmišljajte o vašem kreativnom razvoju. Koje teme i obrasci nastaju iz vaših jutarnjih misli? Šta treba da radite da biste napredovali. Napregnite vijuge, prijaće vam.

2 minuta

Dozvolite sebi da bar dva minuta dnevno probudite dete u sebi. Pravite balone, plešite skačite i smejte se bez razloga.

1 minut

Smejte se od srca, sebi, drugima... Ne ustručavajte se! Prijaće vam!

I počelo je moje sutra pre jedno nedelju dana. Pribeležila sam ostvarene rezultate mog eksperimenta koji sprovodim nad sobom lično poslednjih nedelju dana i evo izdvojiću neke momente tj minute sreće.

5 minuta

Rešila sam da probam nešto novo. probaću sreću! Iako nikad nije bila moj stil života, probaću! Ko zna? Možda mi dobro stoji! Previše sam nervozna već duže, pokvarila sam odnos sa svima... Sve sam upropastila. I ne mogu više! Ne želim više! Sreća... Ko zna?

4 minuta

Ja Ivana Mladenović išla sam ulicom nasmejana! Da! Moguće je! Kiša pada, nebo onako tmurno, ljudi takodje, a ja pod tirkizno plavim kišobranom šetam osmeh! :) Neverovatno, ali istinito! I začujem glas iza sebe Šta se smeškaš? Prijatelj moga oca: Ceo grad je namršten samo se Icka smeška! Baš mi je drago da sam te video! I meni je drago! Eto, ipak mi dobro stoji!

3 minuta

Stagnira moja kreativnost malo u poslednje vreme. Biće bolje! A teme mojih jutarnjih misli? Uglavnom moji snovi. A ja, ja ih volim, čine me srećnom, mnogo mi je lepše uz njih!

2 u 1 Nadja & Ivana

S njom funkcionišem savršeno! Ne znam kako bih bez nje? 1 minut, 2 minuta, i mnogo, mnogo više! Npr, nas dve, Kiše jesenje, Hej curo, šećeru... i naravno djuskanje bezveze, najgluplje što umeš, nema stajanja i ne usudjuj se da skineš osmeh sa lica! :)

I eto, ja sam malo prsla trećeg dana, tj dana posle onog sto ide nakon sutra, znači nakosutra sam prsla, ali uspravila sam se nakon malog pada raspoloženja, i trudim se i dalje! Probajte i vi! Prepisujte od mene, iskopirajte moj novi stil, slobodno! Ko zna? Možda i vama stoji? Sreća...?

Dokle više?

Nervozna sam, nervozna, nervozna... Moja najizraženija osobina nedeljama unazad. I sedim skoro, pre jedno nedelju dana sa drugaricom, bile smo u kupovini, sele malo da odmorimo, i pričamo, baš o svemu, nisam navikla prosto na toliku otvorenost s njom, tj nisam ni bila svesna da smo nas dve tako bliske, i pričam ja o tome, kako više ne funkcionišem ni sa kim kako treba, i kako sam konstantno nervozna i neraspoložena, i kako ne mogu više... I pita me Brana: A zašto? I ne mogu a da ne priznam da joj je pitanje apsolutno na mestu! Jedina se setila da ga postavi! Uspešna si, imaš prijatelje, porodicu... Zašto se ti nerviraš? upita me ponovo sa naglaskom na reči ti. Navela me je na razmišljanje, definitivno. Prosto sam se navikla na to svoje večito neraspoloženje, prešlo mi je u naviku, neraspoložena sam i to mi je kao neka konstantna osobina, deo ličnosti mi je postalo to večito neraspoloženje. I baš mi je leglo ovo pitanje ZAŠTO? Vraćam se sama kući, pada kiša i ja celim putem razmišljam i ne vidim više ni ja smisao svemu tome. Stigoh kući, primetih da mi je na kalendaru još uvek septembar/oktobar i odlučih da okrenem novi list. Sutra je novi dan, odlučila sam čvrsto. Sutra...

I ne sećam se više ni toga...

I nisam ja više tvoja Ic, odavno ja nisam više tvoja Ic. Već dugo sam ja samo posmatrač, povremeno i nemi posmatrač. Posmatram sa strane, posmatram... I navikla sam već. Mislila sam da mi i ne smeta. Trudila se da ubedim sebe da mi ne smeta. Ali ipak mi smeta. I pokušavam već dugo da ti to kažem, ali do tebe to ne dopire. Ti si me jednostavno isključila, stavila na mute... Jer ja sam već vidjena. Svele smo se na puko prepričavanje fragmenata naših života, rekla-kazala... Mislila sam da smo nešto više od toga. Ali izgleda da više nismo, nismo Mic i Ic, već dugo nemamo zajedničke fragmente, a to je ono što daje dušu jednom prijateljstvu. I ne dugujem ti ja... Dugujemo i ti i ja našem prijateljstvu.

Volim te...

Mladenović Ivana is single. Bila i ostala! To je moj način života, bio i ostao, i biće. A ona kratkotrajna promena? To je bila laž. I koga smo lagali? Sebe! To je bilo prijateljski, jer već dugo je jedino prijateljstvo medju nama. I volim te ja, kao prijatelja, drag si mi, bio i ostaćeš, jer ti si upravo onaj koji mi je rekao da me voli, ti prvi, ti i niko drugi. Nikada ni jedan jedini pogled ispod obrva, ni jedan jedini put nisam prstima osetila tvoje ruke, lice, usne... Ti i ja i samo te dve reči Volim te. I verovala sam ti, verujem i sada u to. Volim i ja tebe rekla sam tada. Ali istina je da se ti toga i ne sećaš. I istina je da je i meni nepohodan podsetnik. Hajde da se podsetimo, predložio si. I sve se čini poznatim... Tvoje ruke, usne... bile i ostaće misterija za mene. A istina je da se ni ja više ne sećam. Nije za nas ovo sve... Živeti u laži? Čemu?

Ma nije do mene :)