Tetka, tetka, hajde da se igramo!

Ceo vikend sam provela u Prokuplju, na slavi kod mojih iz familije. Drago mi je što sam ih videla sve. Baš mi je bilo lepo sa njima. Igrali smo se sve vreme moj bratanac, bratanica i ja, umoriše me malo. Nemam više kondiciju za takve stvari a i odvikla sam se, mada uspela sam da ponovo pronadjem čar u tim dečjim igrama. Sa bratanicom sam se igrala i na netu, da, visile smo na sajtovima igricezadevojcice.com i igricezadevojcice.net i sva je slatka, uvalila mi se u krevet ujutru da me budi pa smo se zajedno razvlačile još jedno sat vremena, i pričale, i ispričala mi je i za svoju simpatiju, ali sam se zaklela da nikome, nikome, nikome neću ni da zucnem o tome, i hvalila mi se kako je bila dobila 1+ iz matematike, duša moja mala, i upisala sam joj se u spomenar, a sa bratancem sam igrala i košarku na obližnjem igralištu, i fudbal po prvi put u životu, i pričala i sa njim, i saznala i o njegovim mnogobrojnim simpatijicama, a svi zajedno smo igrali karte, šetali, išli na Hisar, tamo smo se jurili, i ko zna šta sve još, i naučila sam ih ponešto korisno, kao npr šta znači koj moj, i još po neke korisne sitnice, jer ja sam ipak trendy tetka! Ma sve su mi zlatni, ljubi ih tetka, uživala sam!
I ne mogu da se ne pitam zašto smo mi prestali da se igramo?