Dokle više?

Nervozna sam, nervozna, nervozna... Moja najizraženija osobina nedeljama unazad. I sedim skoro, pre jedno nedelju dana sa drugaricom, bile smo u kupovini, sele malo da odmorimo, i pričamo, baš o svemu, nisam navikla prosto na toliku otvorenost s njom, tj nisam ni bila svesna da smo nas dve tako bliske, i pričam ja o tome, kako više ne funkcionišem ni sa kim kako treba, i kako sam konstantno nervozna i neraspoložena, i kako ne mogu više... I pita me Brana: A zašto? I ne mogu a da ne priznam da joj je pitanje apsolutno na mestu! Jedina se setila da ga postavi! Uspešna si, imaš prijatelje, porodicu... Zašto se ti nerviraš? upita me ponovo sa naglaskom na reči ti. Navela me je na razmišljanje, definitivno. Prosto sam se navikla na to svoje večito neraspoloženje, prešlo mi je u naviku, neraspoložena sam i to mi je kao neka konstantna osobina, deo ličnosti mi je postalo to večito neraspoloženje. I baš mi je leglo ovo pitanje ZAŠTO? Vraćam se sama kući, pada kiša i ja celim putem razmišljam i ne vidim više ni ja smisao svemu tome. Stigoh kući, primetih da mi je na kalendaru još uvek septembar/oktobar i odlučih da okrenem novi list. Sutra je novi dan, odlučila sam čvrsto. Sutra...