Saturday, January 7, 2012

Zašto jedna lasta ne čini proleće?

Srećan Božić, pre svega!
Meni lično, nikad tužniji, a omiljeni mi je praznik. Nedostaju mi i otac, i Vera, možda i više od oca. I neodstaje mi brat koji je ceo praznik proveo dole spavajući. Nedostaje mi onaj porodični duh, osećaj pripadnosti. Gde je moja porodica? Gde ja pripadam? I nedostaju mi svi oni koje volim! Verovatno otuda moja ovogodišnja novogosišnja rezolucija da i kad me iznerviraju dragi ljudi ne dozvolim da to zaseni sve one lepe trenutke koje smo delili. I mrzim što sam dozvolila patetici da mi zaseni ovaj dan, jer zaista volim Božić!

2 comments:

Sophie said...

Ah, oblio me gorak osećaj dok sam čitala ovo. Nadam se da ćeš što pre biti bolje. Istrošeno je reći "Glavu gore", ali pametniji savet nemam.

Mara said...

Tuga...
Drži se. I, uvek se sećaj lepog. U tome i jeste suština.