Monday, January 10, 2011

Znate, ovih dana, ja... Zapravo, ovih dana... Ovih dana...

Duboka noć. Sat je već bio otkucao dva. Ja sam stajala u dvorištu i nadgledala Beku i Garislavu, kako se ne bi potukle oko te kasne večere koju samo što sam im poslužila.
Pusto... Sve je pusto.
Bacih pogled ka nebu i iznenadih se kad ugledah zvezde. Ili makar nešto što je meni žmireći i čkiljeći ka nebu ličilo na zvezde.
Ko zna, možda ih zapravo i nije bilo?
Možda mi se samo učinilo.
Nisam imala naočare na nosu, sa dioptrijom u minusu, a zvezde su zaista daleko.
A i da sam ih imala pitanje je da li bih ih videla.
Jer istina je da ja ovih dana više ništa i ne vidim.
Ne vidim više nikavu lepotu življenja, a kamoli svrhu u istom, ne vidim izlaz iz svih ovih situacija, više nego dosadnih, ne vidim... Ne vidim više ništa osim navike. Navike da dišem, trepćem, navike mog srca da i dalje iz sekundi u sekundu lupa. Porodicu koja je postala loša navika od koje bih se rado otkačila, ali te loše navike se najteže ostavljaju. Nešto kao cigarete. Prijateljstva od kojih je takodje ostala samo navika, a i ta navika se polako gubi, i pitanje je šta je od nje ostalo.
I pitanje je i od mene šta je ostalo? Samo glupa navika, koju nazivam životom.

11 comments:

ТоМЦаа said...

Полети. Скочи с падобраном. Рони. Попни се на неки врх. Искочи из навике, пусти адреналин да проради. И развесели се ;)

Retka Zverka said...

Istinska sloboda nastaje kada shvatiš da je sve besmisleno. Koliko god to glupavo zvučalo, ta saznanja su oslobađajuća. :)

Letnja Oluja said...

Потпуно те разумем. Али, свануће ти опет :) Не брини! Свако добије још прилика ;)

Mara said...

Ne može se bez takvih momenata u nekom periodu života, no godine prolaze i shvatiš da je zaista, kako Zverka fino primeti, besmisleno. E, kad te prođe frka od tog otkrića, shvatiš da nemaš izbora - moraš biti optimista. :)

SMiliCa said...

Надам се да је ово само тренутно стање :) Немој заборавити да су звезде увек изнад нас, мада их некад не видимо, а још чешће не обраћамо пажњу :)

Много тога се ради из навике, ма цео живот је навика, али не смемо тако да га посматрамо. Неки људи су се убили кад су почели да броје колико пута раде неке ствари само из навике.

Зато живи и само живи, а притом немој размишљати о навикама... И кад ти се чини да је много тога досадно, напорно или безизлазно, само помисли колико тога лепог произилази из свих тих навика: навике да се обрадујемо, осмехнемо, па често и кад заплачемо, да се међусобно упознајемо, пишемо блог, читамо :)

Ivana Mladenović said...

Zvuče mi vaši saveti ako reklame, tipa da i vama svane, dobre navike ne treba menjati, i čaša je do pola puna etc.
Pozdravljam vas sve, nadam se da ću makar naći neke nove navike koje će učiniti ovu jednu naviku- moj život zanimljivijom.
P.S. Tvoj savet, Zverko, me već ohrabruje, zaista.

Стефан Јањић said...

Један мудар човек је једном рекао: "Најбоље што можете урадити са саветом који сте добили јесте да га проследите даље". И био је у праву :) Можда о томе напишем и један пост :Р Нећу ти давати савете, само ћу ти пожелети срећу :))

Ivana Mladenović said...

Pa tako nekako, Stefane. Zato je nezahvalno i davati savete. Hvala ti! Sreća mi je potrebnija od saveta.

Anonymous said...

Ostao je život, ne ako navika, nikako kao navika. Pokreni se, stvaraj, ostavljaj nešto za sobom, živi, nemoj samo da postojiš :)

Ivana Mladenović said...

Hoću ja, ali...

Anonymous said...

Ali znam, verovatno ti nedostaje nesto sto bi te podiglo i pokrenulo, usrecilo, nadam se da ces uskoro naici na to :)