spring

Vrtela je isti stari film...

Hodam ulicom, razmišljam, kao i uvek, ja nikad nisam sama, uvek u mislima razgovaram sa sobom, i u stvarnost me iznenada vrati jedan tako poznat glas, glas koji nisam čula baš, baš dugo. Okrenem se, pogledam-on, isti kao i uvek! Isti onaj kome sam verovatno posvetila svoja prva dela! Moja velika neostvarena ljubav! I videh ponovo sve ono što sam videla i tada, sve ono što sam tada tako volela. Mozda su baš takve neostvarene ljubavi najinspirativnije, u meni je definitivno probudila pisca, i eto... Volim te ja još, na neki način... I po ko zna koji put javio si mi se, podigao malo obrve, na šta sam ja oduvek samo tako padala, iznova i iznova. I odmahnuh i ja tebi, nasmejana, ipak: Eh, ja sam se ložila na tebe... I sasvim iznenada, moj osmeh posvećen tebi, spazio je i tvoj drug koji je tu na klupi ispred tvoje zgrade sedeo sa tobom, ja ga nisam ni primetila, videla sam samo tebe, i začuh još jedno "Ćao!" i tek tada videh i njega... Njega... Ali on je karakter nekog sasvim drugog filma...

nikada

Nema me...

Ne znam...

Ona

Umela je kišobran otvoren da nosi
a ni otkuda ni traga od kiše!
Sa olovkom u ruci i cvetom u kosi
umela je noćima da sedi i piše!

Znala je da voli puno i nespretno,
i tom ljubavlju da se inspiriše!
Sedim na prozoru, pogledam setno
odraz svoj u oknu, nje tu nema više!

Nestala je sa snovima svim,
sa u pisanju provedenim noćima,
sa inspiracijom, i poznatim onim,
onim sjajem u krupnim očima!

Sa prozorskog okna razliva se kiše kap,
od kada je nema kiša neprestano lije,
u mojoj duši za njom uvek će se čuti vap
i pitanje zašto u odrazu mom više nije?

Ivana Mladenović

Ne znam...

Kako da promenim sve? Ili makar vratim sve na staro i pronadjem sebe, da pronadjem onu osobu kakva želim ponovo da budem? Onu osobu koja mi silno nedostaje? Onu osobu koja je umela da uživa u životu, i u jedva izdvojenim u noći trenucima za sebe, trenucima samoće, u kojima je bilo svega osim samoće, trenucima u kojima su nastajale sve one meni tako drage pesme, priče, snovi... Gde li je sada ona? Ne znam! Kada je nestala i sa sobom odnela snove, inspiraciju i sjaj u očima? Ne znam! Na njeno mesto došla je sasvim nezasluženo ova osoba u kojoj ja ne vidim sebe ni svoju sreću. I najviše me brine hoće li se ona ikada vratiti?

:)

18

Kada sam razmišljala o danu 19.02.2009. zamišljala sam neku verziju "Ajde ne!" Ali nije tako bilo! Bio je to jedan lep snežno beo dan, dan na koji sam ja u 12:30 postala punoletna! I kao što rekoh nebrojeno puta ja sam odgovorna za ovaj sneg, naručila sam malo kao poklon za rodjendan, ali sam količinski izgleda preterala! Ups! :) I na pitanje "kako je sad?" i "šta se promenilo?" mogu samo da kažem "Ostala sam uvek ista!" Jedino što osećam je neko rasterećenje, jer mi je taj datum bio kao neki deadline, i sada kad sam preživela taj krajnji rok koji sam sama sebi nametnula osećam se slobodno, oslobodila sam čak i sve svoje misli! I sada mogu sve što hoću! I lepo mi je, srećna sam, slobodna, volim svoje punoletstvo, i ne mogu da verujem da je tako, nikad nisam razmišljala na taj način, a još manje verovala da ću obožavati svoje punoletstvo!!! I sneg pada all over again a ja sam kao rodjena all over again i neopisivo srećna nakon mnogo dugo vremena!!!