nikada

Nema me...

Ne znam...

Ona

Umela je kišobran otvoren da nosi
a ni otkuda ni traga od kiše!
Sa olovkom u ruci i cvetom u kosi
umela je noćima da sedi i piše!

Znala je da voli puno i nespretno,
i tom ljubavlju da se inspiriše!
Sedim na prozoru, pogledam setno
odraz svoj u oknu, nje tu nema više!

Nestala je sa snovima svim,
sa u pisanju provedenim noćima,
sa inspiracijom, i poznatim onim,
onim sjajem u krupnim očima!

Sa prozorskog okna razliva se kiše kap,
od kada je nema kiša neprestano lije,
u mojoj duši za njom uvek će se čuti vap
i pitanje zašto u odrazu mom više nije?

Ivana Mladenović

Ne znam...

Kako da promenim sve? Ili makar vratim sve na staro i pronadjem sebe, da pronadjem onu osobu kakva želim ponovo da budem? Onu osobu koja mi silno nedostaje? Onu osobu koja je umela da uživa u životu, i u jedva izdvojenim u noći trenucima za sebe, trenucima samoće, u kojima je bilo svega osim samoće, trenucima u kojima su nastajale sve one meni tako drage pesme, priče, snovi... Gde li je sada ona? Ne znam! Kada je nestala i sa sobom odnela snove, inspiraciju i sjaj u očima? Ne znam! Na njeno mesto došla je sasvim nezasluženo ova osoba u kojoj ja ne vidim sebe ni svoju sreću. I najviše me brine hoće li se ona ikada vratiti?

:)

18

Kada sam razmišljala o danu 19.02.2009. zamišljala sam neku verziju "Ajde ne!" Ali nije tako bilo! Bio je to jedan lep snežno beo dan, dan na koji sam ja u 12:30 postala punoletna! I kao što rekoh nebrojeno puta ja sam odgovorna za ovaj sneg, naručila sam malo kao poklon za rodjendan, ali sam količinski izgleda preterala! Ups! :) I na pitanje "kako je sad?" i "šta se promenilo?" mogu samo da kažem "Ostala sam uvek ista!" Jedino što osećam je neko rasterećenje, jer mi je taj datum bio kao neki deadline, i sada kad sam preživela taj krajnji rok koji sam sama sebi nametnula osećam se slobodno, oslobodila sam čak i sve svoje misli! I sada mogu sve što hoću! I lepo mi je, srećna sam, slobodna, volim svoje punoletstvo, i ne mogu da verujem da je tako, nikad nisam razmišljala na taj način, a još manje verovala da ću obožavati svoje punoletstvo!!! I sneg pada all over again a ja sam kao rodjena all over again i neopisivo srećna nakon mnogo dugo vremena!!!

Liebe & Träumen

Ivana Mladenović ist am 19.02.1991. geboren. Sie lebt in Niš. In ihrem führ Jugend hat sie die Leidenschaft zum Schreiben gefühlt . Seitdem schreibt sie oft in ihrer Freizeit. "Liebe & Träume" ist ihr erstes Buch. Sie hat ihre Geschichten und Gedichten in erstem Buch mit der Unterstützung von ihrer Familie und Freunden herausgegeben. Ihre erste Geschichte "Wenn nur habe ich dich nicht kennengelernt" hat sie in ihrem 15 Jahr geschrieben. Allen großer ihren Sympathien hat sie Geschichte oder Gedichte gewidmet. Erste Gedichte "Freunden" shrieb sie als sie 17 Jahre alt war. In ihrer Werken erzählt sie über ihre schönsten Träumen, Verlibtheit, Freundschafts, platonische Liebe, tiefe Liebe, erste Liebe, Warten, Hoffnung, Enttäuschungen, Inspiration und über Augen in welcher sie ihre Inspiration findet.
"Ich lebe in der Hoffnung auf Liebe! Nachtlange schreibe ich. Meine Inspiration finde ich im meinem Liebsleben, mein inner Welt, meine Träumen und in der Entzückung, der nur in verliebt Person ist.Ich glaube dass meine Zeilen, Versen, Werken Seele, meine Seele haben!"

Ne znam...

I ne mogu a da se ne pitam kada će život postati smisleniji? Ne mogu...