Saturday, December 19, 2009

Tako to ide...

Pošto su mi često na pameti one dve reči asocijalna ličnost, reših da vidim šta to zapravo znači. Znam ja da ona to nije zaista mislila, ali svakako me je navela na razmišljanje.
Asocijalna ličnost je osoba koja se ne pridržava društvenih pravila, običaja, propisa i opšteprihvaćenih konvencija ponašanja (izvor wikipedia).
Ja? Ne čekam zeleno svetlo na semaforu kad god nema potrebe za tim, prelazim ulicu zatvorenih očiju, čak i kada je pešački prelaz obeležen, nikakva garancija, opsujem vozača koji i ne gleda gde vozi i obavezno dodam "Zgazi me bre, slobodno!", moju čuvenu uzrečicu, lažem samo ponekad, tu i tamo, s vremena na vreme, ali uvek osećam grižu savesti, makar to bila i neka bezazlena laž, sitnica, prećutim, mnogo toga sam u stanju da prećutim, jer kada bih svima rekla sve ono što mislim ne bi mi preostalo energije za neke pametnije stvari, krijem se iza neke maske, slike koju drugi o meni imaju, glumim jaku osobu, pretvaram se, ponekad gledam zainteresovano i klimam glavom, a zadržim za sebe svoje pravo mišljenje, smejem se i kada mi nije do smeha, i kada mi nije jasno zašto bi uopšte trebalo da se nasmejem, ali to ipak učinim, jer jednostavno to se tako mora! To su te društvene norme! Sve u svemu ja nisam je*ena asocijalna ličnost, u društvu se ponašam kao i svi drugi, manje-više isto, a privatno, e privatno sam možda uvrnuta, to joj priznajem!

12 comments:

Стефан Јањић said...

Као да си била помало љута кад си писала овај пост. Је ли ти то неко у скорије време рекао да си асоцијална (па је ово твој одговор?)

Сипматично :)))

Ivana Mladenović said...

Pa majka, naravno. Verujem da niko drugi ne bi uspeo da me tako bocne da razmišljam o tome toliko dugo.

Стефан Јањић said...

Видиш, мајка ми и није пала на памет. Био сам убеђен да је нека другарица... Мада, можда је и моја асоцијација била делимично тачна (ако са мајком имаш однос пријатељица-пријатељица) :)))

ТоМЦаа said...

Тешко је бити асоцијална личност. Дозволи да се представим - твој нови читалац.
Оно што сам хтео да кажем претходном реченицом је да и ако се трудиш да будеш тотално асоцијалан, никада нећеш моћи сам - требаће ти друштво и то је оно што те опет чини социјалном док си асоцијална. Читајући неке претходне постове (иначе сам овде мало дуже, али нисам коментарисао јер нисам умео), открио сам једну другачију стварност, која је управо оно што те чини помало луцкастом и понекад наопаком, и зато имаш право да будеш таква каква јеси, како год то неко други назвао. Можда је она и хтела да ти мало поразмислиш о томе, али ето, и сама си увидела :)

Ivana Mladenović said...

Majka, drugarica, to mu na isto dodje! :)
Takodje pozdravljam svog novog čitaoca, drago mi je ТоМЦаа, ja sam Ivana! Drago mi je što ti je moj luckasti svet zanimljiv!

Владимир Нимчевић said...

Gde ste Nišlije, pozdrav sa severa Bačke :)

Ivana Mladenović said...

Pa u Niš smo si! :)
Pozdrav! :)

Владимир Нимчевић said...

Aha, evo sad ću da te stavim na spisak, da te lakše nađem, svrati malo do mene da vidiš šta mi sve nije palo na pamet :D Jel se vaša gimnazija možda zove Svetozar Marković? Inače u Nišu sam bio ove godine na republičkom iz istorije. Kad ga gledam ovako, danas, prelep grad, bez laskanja, sviđa mi se tvrđava! Eh, a ta Nišava što teče nedaleko od tvrđeve, divota ju je gledati!

Ivana Mladenović said...

Da postoji, ali ja konkretno idem u gimnaziju Bora Stanković.
Zanimljiv je Niš, i sa te istorijske strane naročito, drago mi je ti se dopao, ja ga volim.
Baciću pogled na tebe! ;)

Владимир Нимчевић said...

He-he, imate više gimnazija? Blago vama :) Pa da, vi ste onaj pravi grad, a naša Subotica je još varošica, ali neka, neka, stićićemo mi vas ;D imaćemo i mi više gimnazija samo da se proširimo sa okolnim salašima i selima!

Niš ima bogatu istoriju, verujem da nijedan takav grad na Balkanu nije imao tako šaroliku istoriju kakav je Niš imao. Pa da. Možemo sad da navodimo ko je sve tu ostavio traga, do sutra ne bismo završili :)

Ah, Bora? Nije loš pisac! Svidela mi se njegova Nečista krv. Jest da sam je čitao do ponedeljka ujutru xD ali nisam se pokajao, naprotiv, ja sam ponosan na sebe što sam to pročitao. Inače volim prozu i tradiciju :) Tradicija ostavlja na mene jak utisak, bilo čija :) Evo uzeo sam danas iz biblioteke, zanimalo me je, knjigu bugarskih pripovedaka i izdvojio one od Ivana Vazova. Kad budem u prilici pročitaću ih. :)

Ja se tu ispričao xD Izvin de, ako sam bio naporan! ;) Hvala ti na pažnji!

Ivana Mladenović said...

Ovaj, pa nije Niš toliko veliki, sasvim dovoljno, baš onako taman po meni, meni odgovara jer se super snalazim, sve mi je blizu, i živim u kući, sa dvorištem a ipak sam u nekom centru grada, i tako... Nikad nisam bila u Subotici. verujem da i ona ima svojih čari.
Što se tiče knjiga ja sam se na sajmu ove godine nakupovala, po prvi put nakon dužeg vremena mi se baš dopao ovaj Niški sajam knjiga, tako da mi je to u planu da prelistam, da vidim valja li. :)
Ovde kod mene, na mom blogu, dokle god su komentari pozitivni, svi su dobrodošli!

Владимир Нимчевић said...

Aha, biće pozitivni, budi bez brige ;) Dođi jedno, malo i kod nas, u Suboticu, kad budeš bila u prilici :)